Može se reći da sam skroman. U svetu gde svi žele da se smeju, moja najveća želja je da plačem. Ali da li sam skroman? Možda sam ipak zahtevan. Suze su prirodne, a smejati se može i na silu.

Ali meni je odveć muka od foliranja. Dosta mi je laganja. Povraća mi se od neiskrenosti, lažnih osmeha i „viših ciljeva“! Kenja mi se od „viših ciljeva“! Hej bre, emocije ste mi zbunili! Pa ja više ne znam da plačem kad mi se plače, ne znam da se radujem i da to osećam! Dete u meni vrišti, a vama se jebe za to. Vi biste ga izudarali kao što ste vaše. E pa moje nećete! Nećete me odvojiti od sebe!

Neću da ćutim!

Neću da trpim!

Neću da „razmislim još malo!“

Dosta sam ja razmišljao, ima da osećam ako mi se oseća, neka ti to bude jasno!

I znam da sve u životu ima cenu. Spreman sam da je platim. Spreman sam da izgubim vas da bih dobio sebe. Više volim sam da plačem nego sa vama da se smejem.

Prijavite se na našu mejling listu!

Upišite vašu mejl adresu kako biste bili u toku sa novim objavama na blogu.

Uspešno ste se prijavili. Hvala!