Došla si opet. Da me podsetiš da si deo mene? Da si ti glavna? Da na jedan tvoj namig počnem da se tresem? Uvukla si mi se u glavu, ukrala koncentraciju? Srozala si mi samopouzdanje, utišala si mi glas? Otežala donošenje odluka. O ti premoćna.

Samo, ti ne razumeš. Pitaš me šta. Jednostavno ne razumeš. Ti nisi programirana da razumeš. Ponašaš se po ustaljenim šablonima. Sve to vreme koje sam trošio analizirajući sebe, investirao sam u analiziranje tebe, bednice! Besan sam, kažeš? Jesam, i to si mi donela. Ali sam svestan da sam besan, šta ćeš sad?

Šta ćeš sad kad znam sve o tebi? Daleko više nego ti o meni. Uljuljkala si se, ulenjila. Nisi radila domaći. Morala si bolje, potcenila si me. A da, nisi mogla bolje, jer ti ne razmišljaš, ne napreduješ. Ajoj šta sam ti rekao, šta ćeš sad? A da, ništa. Jer ti to i jesi. Veliko ništa. Znam da ne mogu da te uvredim, ali osećam se lakše kad izbacim emocije. Uh, ovo je bilo oslobađajuće. Još jednom ću. Ti si jedno veliko ništa. I ne možeš mi ništa. A sada ću ti reći i zašto.

Ti ne možeš da napreduješ, ali ja mogu. Toliko sam napredovao, da sam naučio da ne verujem uvek svojim mislima. A pazi koju moć imam – mogu da izađem iz svog tela. I sa visine da gledam tvoje bedne pokušaje da upravljaš sa mnom. Tu sam, oko tebe, zar me ne vidiš? Nije ti ugodno? Nije ni meni bilo. Hajde sada gubi se. Ili ne moraš, meni je svejedno. A da li je tebi? Ja sam učio na svojim greškama, a to je proces koji ti nikada nećeš doživeti.

Prijavite se na našu mejling listu!

Upišite vašu mejl adresu kako biste bili u toku sa novim objavama na blogu.

Uspešno ste se prijavili. Hvala!